Računovodstvo je oduvek ozbiljna profesija ali bavljenje njime se u mnogome promenilo u poslednjih pedeset godina a ova profesija doživela je slobodno se može reći potpunu transformaciju u desetak godina unazad.
Obzirom da potičem iz porodice u kojoj su bavljenje računovodstvom i preduzetništvom tradicija neka moja prva sećanja u vezi sa ovom profesijom vezana su za gospodina Budu računovođu. Verujem da ga se većina privrednika na jugu Srbije seća. Gospodin u pravom smislu te reči. Uvek u poslovnom odelu primerene boje za to doba dana, beloj košulji koja je uvek dopunjena kravatom ili leptir mašnom i sa šeširom na glavi obilazi svoje klijente svakodnevno pešačeći po gradu, kod kojih je na licu mesta, dakle, u njihovim poslovnim objektima ručno unosio tekuće poslovne promene u njihove papirne poslovne knjige.
Verujte, kad god ga sretnete na ulici ulivao vam je iznova i iznova neku vratu strahopoštovanja bez obzira da li ste njegov klijent ili samo njegov sugrađanin. Buda gospodin računovođa!
Druga asocijacija na računovodstvo iz mojih tinejdžerskih dana jeste računovodstveni sektor velikog društvenog trgovačkog preduzeća, čije poslovno ime neću ovde iznositi, ali kako bi onaj ko čita ovaj tekst stvorio neku sliku o organizaciji, strukturi i veličini tog preduzeća reći ću samo da je imalo preko 200 maloprodajnih objekta u čitavom regionu. Svaki put kad bih posetio svoju majku na poslu, koja je inače bila na čelu računovodstvenog sektora tog preduzeća uverio bih se u to koliko se ona ozbiljnim poslom bavi. Ogromna prostorija po kojoj je bilo raspoređeno oko pedeset radnih stolova, za kojima je radilo oko pedeset referenta svako na svom referatu. I tako bi svaki ulazni račun tog preduzeća, ili kako to kolokvijalno svi kažemo faktura, prošao preko destak radnih stolova i bio predmet rada desetak referenata u službi računovodstva. Prvi bi taj tu fakturu zaveo u delovodnik, sledeći bi isti zaveo u knjigu primljenih računa, treći bi ručno uz pomoć kalkulatora, olovke i lenjira sačino kalkulaciju prodajnih cena, četrvrti bi predmetnu fakturu uneo u analitičku karticu dobavljača, peti sačinio nalog za glavnu knjigu, šesti uneo nalog u dnevnik glavne knjige, sedmi…
Tako se računovodstvo radilo nekada… I tako se računovodstvo radilo do pojave računara i prvih računovodstveni softvera. Ako je neka profesija “pretrpela” korenite promene kao posledicu razvoja informacionih tehnologija onda je računovodstvena profesija. Računovodstvenih i poslovni softveri koji su se razvijali u poslednjih trideset i više godina potpuno su promenili ovu profesiju. Posao za koji ne tako davno bilo potrebno angažovanje pedesetak ljudi moglo je da obavalja svega nekoliko ljudi uz pomoć računara i računovodstvenog softvera. Ovo je posledično dovelo do toga da su se pojavile prve konsultantske, dakle, eksterne računovodstvene kuće jer preduzeća više nisu imala razlog niti opravdanost u finansijskom smislu da unutra sebe organizuju internu računovodstvenu službu.
A, onda se pojavio internet. Razvoj digitalnih servisa tj. četvrta industrijska revolucija čiji smo svedoci, dodatno su promenili računovodstvenu struku. Računovođa sada od banke dobija na mejl izvode sa žiro računa svih svojih klijenta svakog jutra, od banke dobija i hml fajl tih izovoda, više ne odlazi u nadležnu Filijalu Poreske uprave da na šalteru predaje poreske prijave već iste ponosi sa svog računara preko portal Poreske uprave, sekcije E-porezi i svaku potpisuje svojim digitalnim sertifikatom umesto olovkom.
Međutim, proces globalizacije, sve kompleksniji zakoni i podzakonska akta koje domaće zakonodavstvo usklađuje sa evropskim i svetskim i na posletku ali za nas profesionalane računovođe najvažnije IFAC-ovi međunarodni računovodstveni standardi (MRS) i standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) postaju sve zahtevniji za primenu. Sve gore nabrojano dovelo je do toga da bavljenje ovom profesijom, pored besprekornog poznavanja računovodstva, zahteva i neka nova znanja i veštine kao što su informatička znanja, pravne veštine, kontiurana edukacija i praćenje izmena u propisima na dnevnom nivou a što sve prevazilazi nekadašnjeg računovođu pojedinca i zahteva sveobuhvatni i timski pristup u svakodnevnom radu.
Takođe, ove promene dovele su do toga da je trend na globalnom nivou da čak i najveće kompanije, koje imaju uslova da organizuju i vode interno računovodstvo, sve češće donose odluku da ove poslove povere profesionalnoj eksternoj računovodstvenoj kući koja će se timski i profesionalno posvetiti tom nimalo lakom poslu zvanom računovodstvo.
Profesionalne računovođe i dalje postoje, i nije nas teško razlikovati od onih koji to nisu, prepozanćete nas vrlo lako jer i dalje smo gospoda računovođe jedina je razlika u tome što ne pešačimo gradom kao gospodin Buda već sa svojim klijentima u ovom 21. veku svakodnevno komuniciramo putem mejlova, smsova, raznih internet aplikacija i video poziva.
Српски језик 
Русский